Deca vole pravila

Sve je više roditelja koji ne žele da nameću pravila svojoj deci misleći da ih na taj način sputavaju. Kažu- lakše im je. Kako može biti lakše udovoljavati svim zahtevim i prohtevima dečice koja žele sve i ne žele ništa. Kako može biti lakše davati ručak nekoliko puta, po malo, umesto da se zna kad se ruča, svi sednu za sto i jede se. Kroz ovaj jednostavan običaj- porodični ručak- detetu se uvode mnoge lepe i korisne navike- pravi način ishrane, zbližavanje sa članovima porodice, uči se kulturi za stolom. 

,,Ali on/ona je još mali/mala, šta ona zna.'' Svi mi koji smo roditelji videli smo da deca mnogo znaju već od rođenja. Tako se rađamo, da se snalazimo, da preživljavamo, samo se u različitim dobima koristimo različita sredstva.

Odgojićete mnogo srećnije i stabilniije dete ukoliko mu uvedete neka jednostavna pravila kojih se i sami pridržavate u toku dana, ponekad i nesvesno. 

Kada ustane treba da obavi jutarnju higijenu- umije se, opere zube. Kada se malo razbudi sledi doručak. Kada  lepo doručkuje dete nakupi dovoljno energije da se lepo i poigra. Pravo je vreme za sportske aktivnosti i malo razmrdavanja. Zatim, kažu da mala deca treba da odmaraju u toku dana, i stvarno je tako ako želimo da izbegnemo napade besa baš kad smo u prodavnici, kupovini ili čekamo u redu u pošti. Iako ona vrlo često odbijaju da odu na spavanje, stavljate ih na silu, i oni su posle par minuta u svetu snova. 

Posle dremke sledi porodični ručak gde svako spomene neke dobre trenutke od tog dana, nešto najzanimiljive što se desilo, i sa osmehom svi napuštaju sto i mogu da se isplaniraju neke večernje aktivnosti. 

A dete će onda posle ovako lepo provedenog dana lepše i uveče zaspati, i to u neko normalno doba, a ne u ponoć.

Ako se ne slede neka od ovih pravila, vi nikad ne možete da predvidite reakcije vašeg deteta, pa ste nervozni i vi i dete i samo se potpaljuje vatra. DECA VOLE PRAVILA.

Kako u porodičnom životu tako i u školi, deca vole kada im lepo objasnite šta da rade, kako treba to da urade, čime da se vode, koji je cilj tog rada. I dobićete odlične rezultate. Ako i u jednom jedinom trenutku vide da ste nespremni za čas, neorganizovani, ako ne vide svrhu rada, iskoristiće taj trenutak i sve pada u vodu. I stvara se negativna atmosfera, rađaju se neke averzije prema vama i vašem radu.

Danas sam imala priliku da još jednom uživam u razgovoru sa decom željnom znanja. Pomogla sam im u grupnom radu, projektu. Sami su dolazili do zaključaka. Neke stvari kada se izgovore naglas tek onda dobijaju smisao. Podsticala sam ih da se međusobno pomažu, da razgovaraju, da kritikuju i uživali su, a i ja. Dok je druga grupa bez pomoći, bez jasne podele uloga, u vrtlogu informacija, uputstava, pokušavala da izvrši zadatak, ali bez uspeha naravno. I na kraju su se i posvađali.

Obožavam decu. Toliko možemo od njih da naučimo. Oni su kao naše ogledalo. Možemo da vidimo gde smo mi grešili kao mlađi pa da ispravimo greške ovaj put. Možemo da ih usmerimo na pravi put. Možemo, a kada tako i bude, o..., ma nema veće sreće i zadovoljstva.

Živela naša deca.