Agonija selidbe

Znate kako ste ponekad sa drugaricama pričale o raskidu sa dečkom- kako to boli, srce vam puca; pa ste onda sa istom tom drugaricom pričale o dolasku bebe na svet- em, što je bolno, em je ogromna promena i test izdržljivosti za vaš brak. Ali sve se to preživelo. I sad tako vrtim film i shvatam da nisam prisustvovala razgovoru, jadikovanju ili nazovi-kako-hoćeš-situaciji, gde se priča o izgradnji kuće i o selidbi u istu u predviđenom roku.

Mislila sam da je moj brak izdržao dva najveća testa- dvoje dece; ali majka priroda je spremila još nešto. A vi biste svoju kuću? E, pa sad ćemo i to da začinimo.

Pronašli smo lokaciju iz snova, mir, tišinu, pogled na našu predivnu ravnicu, radovali smo se početku gradnje, sve je krenulo na vreme. Ispoštovan je prvi rok, majstori su se spakovali i otišli da prezime. Ali šta se dešava? Zima blaga, ni S od snega, moglo je još toga da se uradi ali, Bože moj, tako je kako je. Došlo je proleće, ustvari, prošlo je proleće, ma proletelo je ili nije ga ni bilo, a radovi su se kao nastavili. Pa su došle poplave i još kiše i još kiše i...kažu i da je leto došlo, sad će i da prođe, a kiše ne prestaju i mi ne možemo da završimo kuću na vreme.

On to podnosi na svoj način. Mrtav je umoran. Radi od jutra do mraka, da bi nama sagradio i stvorio i želi kad se vrati kući da ga dočekamo srećni i nasmejani, samo toliko. A ja taj stres podnosim na svoj način- u svom ćošku. U besu sam u stanju svašta da kažem, pa sam odlučila da se povučem- ne diram te, ne diraj me. Ceo dan u borbi sa decom, spremanje stana iz kog jedva čekam da odem, kuvanje, šetnja s decom i sutra opet to isto. Ostajem bez posla, šta ću dalje. Imam ja i svojih bubica, ali njemu samo treba zagrljaj, da zna da sam tu. Treba mu podrška i snaga, da sutra opet može da ustane u pet sati i da radi dok ne padne s nogu. Treba mu prijatelj, ja. A ja sam pobegla, izgleda, i ne vraća mi se dok sve ne bude gotovo.

Zašto toliko ludim kad mi stvari izmiču kontroli? Naći ćemo neko rešenje za privremeni smeštaj, nije smak sveta, ali ja se ne mirim sa tim tako lako.

Živote, zašto mi niko nije o ovome pričao?